Ничија земља 02.09.2011.год.

Стабилност се може дефинисати као способност тијела да се након престанка дјеловања спољних сила враћа у почетно равнотежно стање. Ниједан систем није несклон поремећајима, али стабилност је та која омогућава и подразумијева одговорајућу реакцију на те поремећаје.

Само системи који су стабилни се могу одржати. Нестабилни системи се, након поремећаја, не враћају у равнотежно стање, осим ако их нека спољна сила вјештачки не одржава у равнотежном стању, тј. стабилним. Нестабилни системи се не могу одржати, јер спољна сила која их одржава у стању равнотеже има увијек привремен карактер исто као што је сваки поремећај привремен, те стабилном систему увијек омогућава повратак у равнотежно стање.

Политички системи и политичке заједнице су стабилни ако постоји реакција власти и институција система на све унутрашње и спољне поремећаје, али и друштва и заједнице, грађана и бирача, медија и невладиног сектора, на поремећаје или на нестабилност коју изазивају власт и институције, или нису у стању да на њих адекватно реагују.

Само онај систем који је изнутра стабилан може генерисати стабилност. Само појединац који долази из складне породице може генерисати складне односе у свом окружењу. Само стабилна политичка организација може генерисати стабилност у политичкој заједници.

Стабилној породици је потребно лидерство. Стабилној политичкој организацији је потребно лидерство. Стабилном друштву је потребна демократија, али и лидерство које уважава различита мишљења, ставове и потребе у оној мјери у којој то неће угрозити стабилност. Јер ако нема стабилности, онда нема ни демократије.

Није лако бити лидер. Није лако попуштати. Није се лако договарати, поготово кад сте одговорни за постизање договора, што вас ставља у неравноправнију позицију у односу на онога с ким се договарате. Бити лидер значи углед и престиж, али и одговорност и обавезу. Да би се постигла и очувала стабилност, неко мора бити одговоран за постизање договора и рјешавање проблемâ.

Стабилна породица сама рјешава своје проблеме, јер ако их буду рјешавали други, односи у њој више неће бити тако складни као прије. Стабилна политичка организација рјешава своје проблеме тако што развија унутрашњи потенцијал за постизање договора и његовање културе уважавања других. Унутрашњи проблеми, раздори и неслагања рјешавају се унутрашњим дијалогом, јер ако их јавност схвати као слабост, слаби повјерење у ту организацију, а ако та политичка странка врши власт - слаби перцепција о њеној стабилности, што може да доведе у питање и стабилност цијелог друштва.

Живимо у земљи са којом се поистовјећује само један народ, и то онај најбројнији. Нашој земљи недостаје лидерсто јер најбројнији народ није спреман и није у стању да се договара, да прихвата потребе и захтјеве других, да попушта. Народ који би требао бити лидер у нашој земљи подстиче раздоре и нестабилности у политичким заједницама друга два народа. Народ који није успио да постигне своју унутрашњу стабилност, штавише генерише нестабилност међу другима, није у стању да води ову земљу. Народ који тражи од страних земаља да рјешавају унутрашње проблеме наше земље, највише подрива сопствену земљу са којом се највише поистовјећује. Народ који се труди да свијету покаже стање у нашој земљи лошим, те друге народе оптужује за непостизање унутрашњег договора и стабилности, највећи је непријатељ наше земље.

Ова земља нема будућност, јер у њој не постоји лидерство које може генерисати стабилност. Ова земља је једна несрећна земља, једно друштво осуђено на неуспјех, једна породица која се распада... јер немамо довољно снаге, а ни поноса, да сами рјешавамо своје проблеме.